Pravda za Filipa Zavadlava

Kao stručnjak iz oblasti socijalne zaštite, smatram da svaka osoba zaslužuje poštovanje, razumevanje i pravo na drugu šansu.

Na osnovu opisa konkretnog slučaja, može se zaključiti da ključne institucije nisu reagovale pravovremeno.
Sve je počelo od Centra za socijalni rad, koji nije izmestio Filipa iz disfunkcionalne porodične sredine, a nastavilo se propustima drugih nadležnih organa, uključujući policiju, koja nije uspela da spreči jačanje uticaja organizovanih kriminalnih grupa i trgovine narkoticima.

Jednom rečju, čitav sistem je zakazao i ignorisao Filipa, zbog čega su se nagomilani propusti na kraju tragično odrazili pre svega na njegov život, ali i na živote nedužnih žrtava njegovih postupaka. Reč je o mladom čoveku čija su krila prerano slomljena, dok su posledice sistemskih grešaka ostavile nenadoknadiv trag na svima koji su u ovom slučaju stradali.

Ovaj slučaj mi je važan jer verujem da je svrha sistema socijalne zaštite da prepozna rizike na vreme i pruži podršku onda kada je ona najpotrebnija.

Kada institucije zakažu, posledice ne snose samo pojedinci i njihove porodice, već i čitavo društvo. Upravo zato smatram da je neophodno otvoreno govoriti o propustima sistema – ne da bismo tražili krivce, već da bismo iz ovakvih tragedija izvukli pouke, unapredili rad institucija i sprečili da se slični slučajevi ikada više ponove.

Filip je žrtva nefunkcioniranja pravne drzave-u ovom slučaju policije koja je bila obavijestena o nezakonitim radnjama,a protiv kojih se Filip sam morao boriti.potrebno je ispitati tko je sve bio obavijesten i zasto nisu poduzete potrebne mjere protiv počinioca tih nezakonitih radnji